Прскалицааа! Прскалицааа! – урла Саша са капије.
За тили час, сви смо на окупу. Скидамо се у гаће. Прескачемо ограду и трчимо према ћошку. По звуку бисмо рекли да долази из Смедеревске. Цупкамо с ноге на ногу, што због врућег асфалта, што због нестрпљења.
Ево је!!! Јуриииш!!!
Трчимо дуж Чарли Чаплина, вриштимо и пљескамо се по голим стомацима. Комшије се крсте, пролазници чуде, а возач градске чистоће покушава да побегне. Брзо скреће у Љубе Стојановића, па у Јаше Продановића. Ми се враћамо у Стојана Новаковића, избијамо на паркић и код павиљона истрчавамо равно на цистерну. Скачемо и вриштимо помахнитали од среће и ледене воде.
Бежите! Разлаз! Кифели! – тера нас возач рукама.
Ми настављамо започету турнеју…
„После сунца пада киша”, прича Јасминке Петровић
Тако је било некада! Данас, нажалост, деца не проводе довољно времена напољу. Сигурно је да би и данашња деца силно желела да се упусте у сличну авантуру, какву је описала наша позната књижевница, пишући о свом детињству, шездесетих година прошлог века у Београду.
Нажалост, савремени тренутак и тако акутни проблем безбедности деце, чине да нам описана авантура изгледа фикционално и сасвим нереално!
Ипак, желимо да истакнемо колико је и због чега значајно да деца бораве, играју се, истражују и уче на отвореном, у природи!
На отвореном су деца више и интензивније физички активна, па тако могу да развију и унапреде све своје моторичке потенцијале.
Боравак и игра у природи утичу и на креативност. Деца често морају сама да открију и измаштају са чим би се и како могла играти.
Активности напољу утичу и на буђење и даљу изградњу како интелектуалних, тако и социјалних способности. Отворени простор је, чак и када је познат, увек пун новина и као такав пружа значајну когнитивну стимулацију, а ако се активност одвија у групи онда деца уче да сарађују, да комуницирају и буду прилагодљива.
Деца, која чешће и дуже у различитим активностима бораве напољу, боље спавају и једу, подижу ниво Д витамина, па су под мањим стресом и боље расположена и коначно тако смањују оно време које би, можда, неко од њих провео и испред „екрана“, што је већ само по себи вишеструка добробит.
У природи, деца уче и да разумеју, а затим и да цене саму природу. Непосредни контакт, са свим што постоји у природи, посебно за децу која живе у урбаним срединама, заиста је увек незабораван.
Активности напољу, коначно, подстичу дечију независност и способност да самостално доносе одлуке, што заједно веома позитивно утиче на њихово самопоуздање.
Околности су се промениле и онај степен слободе с почетка приче више није могућ! Али је могуће нешто друго! Могуће је да нека добра школа има велико, увек сунчано двориште, пуно зеленила и простора за игру и самостално откривање нечег новог. Могуће је да неко има викендицу на Космају и да је то двориште још већи изазов. Могуће је да Ташмајдански парк још увек има неки скривени кутак, који може да пружи мало авантуре! Могуће је да старији брат поведе млађег брата до Великог Ратног Острва да гледају ретке птице! Могуће је да цела породица прошета, кроз шуму, до споменика Незнаном јунаку док причају о нашој славној историји.
Могуће је да ми одрасли, морамо данас бити креативнији него икада, како би наша деца боравила што више на отвореном! Морамо учинити да авантура буде безбедна, а да остане и даље авантура, оно што искаче из уобичајеног, оно што памтимо!
