Стрпљиво слушају срицање. Брзо решавају дилеме око малог и великог слова, терају страх од бројки. Причају занимљиве приче из прошлости, воде на пут око света. Помажу у повезивању мисли и идеја. Охрабрују на прве кораке у великом свету – свету одраслих, свету знања и одговорности.
Њихова улога није само да пренесу чињенице из уџбеника, већ да пробуде радозналост, истраживачки дух и да покрену на размишљање. Ослонац су кад се задрхти, ветар у леђа кад затреба храброст. Откривају скривене таленте, инспиришу, али и подсећају да је у реду правити грешке – јер грешке су део учења. Они су учитељи и, након родитеља и породице, највише утичу на наше сазревање и одрастање.
Марија Вујановић управо је таква учитељица. „Уча,“ како је зову њени ђаци, није само особа која држи часове – она је неко ко децу учи како да кроз игру, разговор и повезивање открију своје способности, таленте, развијају вештине комуникације и стекну драгоцена животна знања која се не могу наћи на интернету.
Ми смо управо са њом разговорали о томе како се школа и учитељи прилагођавају изазовима дигиталног доба, како поспешују креативност код деце и где се крије права вредност образовања.
1. Фокус је значајно опао под налетом кратких и једноставних форми. Како се школа прилагођава томе?
У потпуно се слажем, школа и школски систем се доста споро и тешко прилагођавају томе.
2. Шта мислите да ли је у реду да школа има профил на Тик Току, на којем ће постављати кратке едукативне клипове?
Ово питање и промишљање о истом ми је у домену научне фантастике. Лично мислим да би то било одлично. Врло значајно и мотивишуће јер би корист била вишеструка за све актере у образовању. Наравно, у том случају би требало бити врло обазрив у одабиру тема које би се обрађивале.
3. Како у данашњем дигиталном свету поспешити креативност код деце?
У данашњем дигиталном свету се код деце (млађег школског узраста) и те како може поспешити креативност. Креативност је најслободнији облик самоизражавања. Све зависи од садржаја који им се нуди и начина на који им се тај садржај нуди. Технологија може помоћи у томе, али као и ватра технологија може бити добар слуга, али лош господар.
4. Коју бисте књигу препоручили деци и тинејџерима, а да је “заразна” као Нетфлиx серија?
Деца се углавном „заразе“ књигама које не спадају у обавезну школску лектиру. На основу свог професионалног и родитељског искуства могу да кажем да су то књиге: „Пет пријатеља“ (серијал авантуристичких романа за децу), књиге Јасминке Петровић и Весне Алексић, књиге о српској историји Слободана Станишића, као и серијал „Ноћна школа“.
5. Како пронаћи концентрацију за учење поред константних дистракција које доноси телефон?
У школи као и у животу, не радимо и не учимо само оно што волимо и што нам прија. Деци је лепше и лакше да се разоноде гледајући забавне садржаје на телефону него да се концентришу на наставне садржаје и учење. Мислим да је улога одраслих (родитеља) кључна. Важно је, заједно са дететом, јасно дефинисати правила за коришћење телефона и доследно их се придржавати. Деца морају имати границе у конзумацији садржаја на телефону да не би имала проблем са концентрацијом и да би била продуктивнија у учењу.
6. Могу ли друштвене мреже да постану користан алат за учење?
Друштвене мреже могу постати користан алат за учење, али то тренутно зависи искључиво од добре воље и ентузијазма појединаца. Верујем да ће се то променити.
7. Да ли је истина да је децу данас тешко “потерати” напоље у паркове и природу или то само старије генерације звоцају, тврдећи да је некада било боље време?
Деца су увек деца. Жељна пажње, игре и дружења. Жељна припадности групи. Не бих да генерализујем, али мислим да није тешко децу „потерати“ напоље. Важно је шта им се нуди и на који начин.
8. Шта је оно најважније што ученике може научити школа, а што не може интернет?
Оно најважније што ученици могу научити у школи, а што их не може научити интернет јесу социјалне вештине. У међусобној интеракцији деца критички промишљају, размењују мишљења, дебатују, уче да препознају и тумаче своје и туђе емоције, уочавају, усвајају и развијају комуникацијске вештине.
Интервју са учитељицом Маријом Вујановић је у целости преузет са сајта boljionline.rs