Иако као концепт постоје већ више од сто година, школске баште код нас представљају релативно нов појам. О њима се све више прича као о добрим моделима образовања у области тема везаних за екологију, заштиту животне средине, климатских промена, производње хране – али практична реализација овог концепта је оно што се тек очекује.
Школска башта је учионица на отвореном у којој се повезују теорија и пракса. У њој се ђаци кроз праксу и игру упознају са природним процесима, уче се сарадњи и стрпљењу и стичу здраве животне навике.
Процес учења у школској башти даје деци шири поглед на свет, могућност да сагледају све везе које постоје у природи и да увиде свој значај у тој вези, том кругу, том ланцу исхране.
Такође, активности и задаци из програма школске баште граде код деце важне друштвене вештине. Уче их одговорности, комуникацији, емпатији, тимском раду и лидерству. Баште такође негују осећај припадности, окупљајући родитеље, наставнике, ученике и чланове заједнице.
У времену када технологија постаје све присутнија, школска башта је добра платформа за упознавање ђака са основним принципима и процесима у природи, па самим тим и додатна спона између деце и природе.
Улога наставника у развоју школске баште је кључна. Наставник је одговоран за планирање, организовање и вођење сваког искуства у башти, са циљем да се олакша разумевање теорије кроз њену примену у пракси.
Наставник мора осигурати да, кроз школску башту, ученици заиста разумеју садржаје осмишљене у планирању школског курикулума, учинковито успостављајући узрочно-последичне везе и осигуравајући да ученици правилно примењују знање стечено у учионици. Наша учитељица, Весела Мачкић, ће са ђацима већ од првог разреда практиковати активности у школској башти.
