Diferencirana nastava je pedagoški pristup koji prepoznaje i odgovara na različite potrebe, interese, posobnosti i stilove učenja. Ona je veoma dinamična i fleksibilna, a od učitelja zahteva izuzetnu angažovanost i kreativnost. Zato i ima dobre rezultate u praksi, jer podiže kvalitet obrazovanja na jedan novi nivo. 

Naši učitelji će primenjivati različite strategije diferencirane nastave, kako bi osigurali da svaki učenik napreduje svojim tempom i ostvari svoj puni potencijal.

Osnovni principi ovog tipa nastave uključuju sledeće elemente…

Iako kao koncept postoje već više od sto godina, školske bašte kod nas predstavljaju relativno nov pojam.

O njima se sve više priča kao o dobrim modelima obrazovanja u oblasti tema vezanih za ekologiju, zaštitu životne sredine, klimatskih promena, proizvodnje hrane – ali praktična realizacija ovog koncepta je ono što se tek očekuje. 

Školska bašta je učionica na otvorenom u kojoj se povezuju teorija i praksa. U njoj se đaci kroz praksu i igru upoznaju sa prirodnim procesima, uče se saradnji i strpljenju i stiču zdrave životne navike.

Proces učenja u školskoj bašti daje deci širi pogled na svet, mogućnost da sagledaju sve veze koje postoje u prirodi i da uvide svoj značaj u toj vezi, tom krugu, tom lancu ishrane.

Kako da znamo da li je škola u koju pohađa naše dete ona prava? Kako i kada da procenimo da li je možda bolje da promenimo školu?
Školu biramo na osnovu raspoloživih informacija, koje mogu biti i polu informacije, na osnovu tuđih utisaka, koji nisu naši utisci i mogu biti veoma neobjektivni, na osnovu jednog ili dva kratka boravka u istoj, često i bez upoznavanja nastavnika razredne nastave…

Zašto su za decu važne aktivnosti na otvorenom?
Na otvorenom su deca više i intenzivnije fizički aktivna, pa tako mogu da razviju i unaprede sve
svoje motoričke potencijale.

Boravak i igra u prirodi utiču i na kreativnost. Deca često moraju sama da otkriju i izmaštaju sa čim bi se i kako mogla igrati. Aktivnosti napolju utiču i na buđenje i dalju izgradnju kako intelektualnih, tako i socijalnih sposobnosti. Otvoreni prostor je, čak i kada je poznat, uvek pun novina i kao takav pruža značajnu kognitivnu stimulaciju, a ako se aktivnost odvija u grupi onda deca uče da sarađuju, da komuniciraju i budu prilagodljiva.

Kako da pomognete svom predškolcu da se pripremi za prvi razred.
Razgovarajte sa svojim detetom češće i duže nego što se razgovarali ranije. Probajte da saznate kako se
oseća i razmišlja povodom polaska u prvi razred. Iz tih razgovora ćete saznati da li ga nešto muči, a nakon toga ćete naći načina da tu „muku“ i odagnate. Verujte sebi, ali nemojte bežati i od saveta onih ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem, vaspitanjem i koji pružaju psihološku podršku deci…

Kada govorimo i pišemo o bezbednosti u školama, situacija je veoma ozbiljna i poprilično obeshrabrujuća. Razlozi za to su različiti i brojni. Čini se, ipak, da najnepovoljniji uticaj na mlade dolazi od loših primera kojima su izloženi na online platformama, društvenim mrežama i u video igrama, kao i od uticaja sa svih ostalih medija, koji nisu kontrolisani u onoj meri u kojoj je to potrebno. Ovaj glavni i globalno prisutni problem postaje još veći. Naš pristup problemu nasilja je sistemski, sveobuhvatan i zasniva se na prevenciji…

Pravi odgovori na velika pitanja uvek su jednostavni! Da, moguće je! Potrebno je samo da, najpre, sebi a onda i deci objasnimo zašto je važno znanje i čemu, u stvari, služe mobilni telefoni!
Svako znanje koje steknemo, postaje deo nas i kao takvo nastavlja da živi i raste u nama i da nas čini boljim i vrednijim, a onda kako odrastamo zbog toga postajemo sigurniji, zadovoljniji i srećniji…